PRATEĆE DELATNOSTI - kako (i da li) dodatno zarađivati uz prevode -

 

PRATEĆE DELATNOSTI

- kako (i da li) dodatno zarađivati uz prevode -

 

Još i pre nego što je kriza nastupila neke kolege su svojim klijentima pružale dodatne usluge. Najčešće su se odlučivali za delatnosti srodne prevodilačkoj. Kriza, sama po sebi, nije uvek bila razlog za takvu odluku već su motivi često bili individualni: višak vremena / ``prazan hod`` /  proširivanje obima posla / dodatna zarada / kreativni rad / antistres / balans… Neke od tih sporednih aktivnosti su jasno definisane u APR-u / Privrednoj komori i moguće ih je – često besplatno - pridodati kao šifre glavnoj delatnosti. Za neke delatnosti se međutim sklapa ugovor o radu / posredovanju / proviziji a neke donose ``tek`` prijateljsku protivuslugu (znači nisu zvanično stavljene na papir). U tekstu se navode one na koje sam najčešće nailazila u praksi i koje su bile ``najpopularnije`` među kolegama.

 

Administrativne usluge (ili ono čuveno ``prekucavanje``)

Veliki broj studenata ali i naučnih radnika / akademika se često obraća prevodiocu sa molbom da prekuca rukopis jer i dan danas svoje tekstove / naučne radove pišu rukom a na kompjuteru kucaju sa dva prsta (što im oduzima jako puno vremena). Uz prekucavanje obično ide i formatiranje teksta / korektura. U principu, sve ono što prevodioci i inače rade a retko zasebno naplaćuju.

 

Posredovanje

Šta je posredovanje? Najjedostavniji oblik predstavlja pronalaženje nekoliko firmi (najčešće 3) iz branše koja interesuje klijenta i koje se nalaze u zemlji u kojoj živite / čiji jezik prevodite. Znači jednostavno prikupljanje podataka (naziv firme, kontakt, podaci o proizvodima, kako se kotira na tržištu i sl.). Te 3 firme se možda već nalaze u vašoj bazi podataka jer ste sarađivali sa njima a ako ne, veliki broj informacija se može naći na internetu, na sajtu Privredne komore / Udruženja privrednika. U ovom slučaju neophodno je proveriti da li su podaci tih firmi ažurirani i da li iste i dalje posluju (da li je broj telefona u funkciji, da li je firma u stečaju i sl.) a takođe i klijenta informisati da ova usluga ne predstavlja garanciju kvaliteta / uspeha. U inostranstvu su se ova 3 kontakta naplaćivala oko 50 €.

Sledeći nivo u posredovanju bi bio pregovarački gde praktično posećujete te iste firme (nekad zajedno sa klijentom, nekad ne) ali umesto uloge prevodioca - pregovarate u njegovo ime (praktično vam klijent daje punu slobodu u izražavanju / formulisanju želja i namera). Ovaj korak bih preporučila uz veliki oprez jer pregovaranje (a čak i ``samo`` prevod) nose sa sobom ogromnu odgovornost upravo za uspeh / neuspeh tih istih pregovora. Postoje i slučajevi kada je neuspeh očekivan, obe strane su u bezizlaznoj situaciji, odnosi su pogoršani, došlo je do sukoba ili je već započet sudski proces i može se desiti da se upravo iz tog razloga firma odluči da kao pregovarača angažuje nekog ko je totalni autsajder u poslu i praktično će, na ovom zadatku, istupiti ``jednokratno`` - tek reda radi. Proceniti zašta nas tačno firma angažuje (i na kakav nas zadatak šalju) nije uvek moguće jer su prethodno dostavljene informacije često nažalost šture. Iz tog razloga je uvek bolje krenuti malim koracima, raditi sitnije administrativne poslove - sve dok se ne iskristališe za šta ste sposobni ili dok ne steknete dovoljno iskustva / završite još neki seminar / obuku a relevantno sa predmetnom delatnošću.

Treći stupanj je u formi spoljnog saradnika nekog preduzeća kada prevodilac / pregovarač (relativno) samostalno istupa / pregovara / nalazi potencijalne kupce / promoviše proizvode / izlaže uzorke / predstavlja firmu u inostranstvu. U ovom slučaju sklapa se poseban ugovor (obaveze, dužnosti, nadležnost, ograničenja, plaćanje (na procenat ili fiksno) i sl., u zavisnosti od toga da li je posrednik na neki način u ulozi ‚‚trgovačkg putnika‚‚ ili ima kancelariju (znači sedište) čije troškove plaća firma itd.)).

Još jedan oblik posredovanja predstavlja reklamiranje / davanje preporuka za proizvode / usluge drugih preduzeća / privatnika. I u ovom slučaju treba jasno razgraničiti i definisati šta tačno radite (i dokle dosežu te iste preporuke) jer se često ovaj čin smatra i garancijom (npr. da će saradnja sa nekim uspeti, da je proizvod kvalitetan, da zadovoljava potrebe korisnika i sl.). Veliki broj prevodilaca ima uvek na svom radnom stolu hrpu vizit karti, flajera, brošura… Sav taj reklamni materijal dolazi od klijenata koji žele da se reklamiraju od usta do usta, veruju u taj tradicionalni način promovisanja i spremni su da u tu svrhu izdvoje procenat od prodaje. Nekim kolegama je taj ``rad`` bio plaćen ili su dobijali protivuslugu (besplatne tretmane, popuste u prodavnicama, putovanja, članarine i sl.).

Bez obzira o kom obliku posredovanja se radi, negativna strana je da isto često izahteva celodnevno prisustvo na terenu i vodi praktično u gubitak drugih potencijalnih poslova. Na sve to treba dodati i navedeni rizik.

Kako naći klijente? Za ovu delatnost poželjno je odštampati vizit karte / flajere i dodatno naznačiti da se bavite još jednom delatnošću. Međutim, u najvećem broju slučajeva (iz mog i iz iskustva kolega), klijenti bi nam sami nudili da ih dodatno promovišemo (na bilo koji od navedenih načina).

 

Konsalting

Konsalting vidim kao jednu veliku ``svaštaru`` (nek mi oproste stručnjaci) jer tu spadaju i savetodavne i usluge posredovanja i organizacije i promocije… Na primer: klijent za čiji račun posredujete dolazi u vaš grad i neophodno je da za račun njegove firme obezbedite smeštaj u hotelu, rezervišete 2 različita restorana, organizujete promociju / degustaciju proizvoda u nekoliko preduzeća koja predstavljaju ciljnu grupu a takođe želi i da izloži te iste proizvode na predstojećem sajmu. Konkretno ovaj primer obuhvata sve: od beskrajnih telefonskih poziva / mejlova, prevoda, dizajna i štampe reklamnog materijala (organizovanja / naručivanja istog), zakazivanja sastanaka, koordinacije svih učesnika i uopšte, organizacije svih aktivnosti. Za realizaciju jednog takvog projekta poželjno je sem poznanstava imati i analogno radno iskustvo a takođe i neophodnu pomoć (znači realno sagledati obim projekta i gde je neophodno, angažovati saradnike).

Poteškoća sa konsaltingom je ta da je i dan danas nedovoljno definisan, većina ljudi i ne zna šta je to i često ne očekuju da neko bude plaćen ``samo`` za spajanje dve firme ili za ``jednostavnu`` organizaciju… Takav pristup je ustaljen na Balkanu gde se većina ovakvih poslova završava ``ortački`` i nezvanično (čest slučaj i sa menadžmentom, vezama s javnošću, komunikacionim / pregovaračkim tehnikama i ostalim relativno mladim granama nauke / ekonomije).    

 

Dizajn

Pre fakuteta sam završila Višu primenjenih umetnosti – Grafički dizajn. Na taj način sam bila u mogućnosti da klijentima pružim kompletnu uslugu pripreme jednog kataloga / prospekta / jelovnika / reklame (što štampanog što web materijala) uklapajući prevod i fotografije. To se u praksi pokazalo čak i kao najbolje rešenje jer je preveden tekst koji  sam slala u štampariju redovno ``bežao``, nedostajale su reči ili su neke ``iskakale`` tamo gde im nije mesto a grafičar nije ni mogao bolje da uklopi jer jednostavno nije znao jezik…). Programi u kojima sam radila su Illustrator i Photoshop. Ovakvih lepih prevodilačkih poslova nisam imala puno u karijeri ali su uvek bili izuzetno prijatni… Svaki kontakt sa bilo kojom vrstom umetničkog rada donosi zadovoljstvo a pogotovo kada je u pitanju grčki jezik: prevod / dizajn čak i najobičnijeg jelovnika predstavlja pravo malo umetničko delo – tu su slike sa plaže, zalazak sunca, poznati plavo-beli detalji, taverne u cveću, slike ostrva, sve u svemu, jedno malo putešestvije… Problem je u tome što ovih poslova u principu nema mnogo i retko će za njih angažovati prevodioca. Plus, za dizajn vam je neophodna diploma i dobro poznavanje odgovarajućih kompjuterskih programa a takođe ne treba zaboraviti ni činjenicu da se na tržištu svake godine pojavljuju nove verzije tih istih kompjuterskih programa / novi trendovi. Znači za ljude koji nisu konstantno u toj branši ``uskakanje`` nekoliko puta godišnje (a u cilju realizacije tek nekoliko projekata) može predstavljati problem.

 

Privatni časovi

Veliki broj prevodilaca drži privatne časove i ostvaruje sasvim solidne uzgredne prihode. Prednost ovog posla je što klijenti (najčešće studenti) dolaze sami a i relativno je lako dodatno se reklamirati. Naravno, postoji i druga strana medalje a tiče se uloženog vremena: priprema časa, sam čas a zatim i kontrola radova (domaćeg) plus konstantno učenje. Dodatno, poželjno je poznavati i metodologiju nastave kao i kognitivnu psihologiju, psihologiju učenja odraslih (u slučaju da su vam učenici već u zrelim godinama).

 

Kulturno - umetnička društva, međunarodne i humanitarne organizacije

Ako već zbog prirode posla imate kontakte u zemlji i inostranstvu, članstvo u analognim organizacijama (iako ne donosi uvek direktnu zaradu u novcu), često donosi protivusluge, popuste, razne pogodnosti, a u slučaju da nekom zatreba prevod, kao član, predstavljate najčešće prvi izbor (i taj posao je plaćen). Takođe, rad je plaćen i članovima koji potpomažu u organizaciji raznih manifestacija. Poteškoća je u tome što sama organizacija zahteva jako puno vremena i obuhvata praktično sve – od dolaska / odlaska, smeštaja, obroka, razgledanja znamenitosti, gostiju / govornika na manifestaciji, planiranja programa (folklor, izvođači, posluženje), predviđanja troškova, nalaženja sponzora itd.

 

Organizacija radionica / seminara

Čak i ako raspolažete ``samo`` svojim kancelarijskim prostorom, možete ga povremeno iznajmljivati i u goste pozivati predavače (psihologe, menadžere, ekonomiste i sl.) koji će na tim radionicama prenositi svoje znanje malim grupama polaznika.

 

Evaluacija

Evaluacija web stranica, internet aplikacija, proizvoda i sl. Neke strane firme solidno plaćaju za ovaj posao. Od opreme, neophodno je imati kompjuter, mobilni telefon i internet a zahteva se i znanje nekog od evropskih jezika (najčešće engleskog).

 

Dijaspora

Na osnovu analiza prostora bivše SFRJ smatra se da je trenutno broj onih koji žive u inostranstvu možda čak i veći od broja onih koji su ostali u matici. To praktično znači da je našim ljudima u inostranstvu često potreban ``terenac`` a u cilju obavljanja raznih administrativnih poslova koji, iako su u većini pravne prirode, ne zahtevaju prisustvo advokata već samo ovlašćenje (a često čak ni to). Radi se uglavnom o plaćanju računa, podnošenju zahteva, pribavljanju dokumentacije iz raznih državnih službi i sl.     

 

Rad na daljinu (remote jobs): na web adresi www.fiverr.com (ali i na drugim web stranicama) možete naći ponude za poslove koje možete obavljati u vašem gradu / vašoj zemlji iako se sedište nalogodavca nalazi u drugoj državi. Neki od ovih poslova su terenski, neki se tiču dizajna, neki pisanja / prevođenja - pa sve do virtuelnog asistenta…  

 

Novinarstvo

Veliki broj novinara se bavi prevođenjem. Neki prevodioci se bave i novinarstvom pišući za novine / časopise ili izveštavajući iz zemlje u kojoj se nalaze. Svaki početak je naravno težak - pa tako i pisanje članaka… Neke kolege su počele objavljujući tekstove (čak i besplatno) u ``mladim`` novinama dok su kasnije, kada su već stekli ime, nastavili sa nekoliko članaka mesečno u već poznatim novinama – sve dok nisu počeli da ostvaruju stalne prihode. 

 

Pisanje

Pisanje poezije, bloga, članaka, recepata, putopisa, knjiga, recenzija, internet i drugih sadržaja (ghostwriting, guest writing, copy writing). Jedan od najpoznatijih sajtova je www.upwork.com a na internetu ih ima bezbroj…

 

Mystery shopper

Jako popularno zanimanje u nekim zemljama (pogotovo kao studentski posao ili uzgredna delatnost). Radi se o kupovini određenih proizvoda uz evaluaciju svih pratećih usluga (kako je proizvod izložen, gde je postavljen (u visini očiju ili ne - vidljiv ili ne), da li je prodavačica ljubazna, da li je prodavnica lepo uređena i kao što sledi privlači mušterije i sl.). Mana ovog posla je što se radi po principu projekta i ne postoji konstantan / jasno definisan priliv / učestalnost istih.  

 

Call center

Veliki broj prevodilaca se uzgredno bavi ovim poslom. Naizgled, sve što vam je potrebno je znanje stranog jezika… Međutim, neophodno je takođe i enormno strpljenje (žalbe nezadovoljnih klijenata, neprestana zvonjava u ušima (slušalice su u nekim centrima obavezne), noćni rad / različite vremenske zone…). Takođe, čest je i slučaj da firma angažuje upravo osoblje iz zemalja u kojima je standard niži (jeftina radna snaga) dok se sedište firme nalazi u nekoj od razvijenih zemalja.

 

Turizam

Ako prevodite neki od jezika mediteranskih zemalja (i živite u istoj), čest je slučaj da vam klijenti traže da im nađete smeštaj, rezervišete hotel, preporučite tavernu, prodavnicu i sl. Takođe, vlasnici nekretnina u ovim zemljama (oni koji svoje nekretnine izdaju) vam mogu zatražiti da im nađete klijente (goste) za sledeću sezonu (opet ona reklama od usta do usta). Problem sa ovom sporednom delatnošću je što ju je teško definisati, zatim razdvojiti od prijateljske usluge jednog telefonskog poziva (koji je u praksi retko samo jedan) a zatim i naplatiti. Lično je nisam naplaćivala a kao kompenzaciju od zadovoljnih klijenata sam imala besplatno letovanje u prelepim vilama sa privatnom plažom i u hotelima na samoj obali mora (hotelijeri se inače često sude i predstavljaju dugogodišnje klijente prevodilačkih agencija jer sudski procesi dugo traju…). I da mi se ponovo ukaže prilika da posredujem u ovoj ``delatnosti``, ne bih je nikad naplatila – odabrala bih ponovo ``kompenzaciju`` na moru… Prevodilački zanat nekad ima i lepih strana…

 

Kreativni rad (ova stavka bi se mogla nazvati i ´´Šta radimo kad ne radimo``)

U kancelariji koleginice (i na moje veliko iznenađenje), u momentu kada je otvorila onu veliku fijoku metalnog, starinskog radnog stola (te fijoke su nekada bile prave kutije – kockaste i ogromne), počele su da iskaču razne žice, perle, hekleraj, rukom rađeni nakit, suveniri, minijaturne slike… Dala mi je (sasvim logično) objašnjenje da često ima prazan hod za koji sama nije kriva: čeka da klijent donese još dve strane pa da ih spoji sa tekstom; internet prekida, ne može da pošalje mejl; klijentu se pokvario faks i dok ode do najbliže knjižare proći će najmanje 15 minuta; čeka da je pozovu sa suda pa da krene na tumačenje… I tako svaki dan – 10, 15, 20 minuta, na kraju se skupi nekoliko sati nedeljno a na mesečnom nivou čak i par dana tog ``praznog hoda``. U tim vremenskim intervalima, radila je svoje radove i povremeno izlagala ostvarujući tako, minimalne doduše, ali na godišnjem nivou solidne prihode. Istovremeno joj je ta aktivnost služila za redukciju stresa (kreativni rad opušta) a pružala je sebi i osećaj da radi nešto korisno (a ne da npr. besciljno surfuje po internetu…).

 

Nekretnine

Posredovanje u kupoprodaji / iznajmljivanju nekretnina / pronalaženju lokacija, placeva, povoljnih ponuda i sl. a za račun klijenta u inostranstvu. U nekim zemljama dozvoljeno je posredovati u poslovima vezanim za nekretnine uz jednostavno potpisivanje ugovora (radi se praktično o ``jednokratnom posredovanju``) gde posrednik dobija procenat (od 2 - 4%). Znači ovu delatnost (u Grčkoj) nije bilo neophodno posebno registrovati.

 

Smanjenje troškova

Jedan od načina kako zaraditi više ne predstavlja obavezno neku novu delatnost / nešto što moramo da ``radimo``. Važno je i da nešto ne radimo ili da prestanemo da radimo to što smo do sada radili.

Metoda koju ekonomisti preporučuju je analitično beleženje troškova; znači troškove treba ispisati (napraviti tabelu): na nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou. Na taj način se najboljle stiče uvid jer su troškovi tu, pred nama, crno na belo. Dugoročni obračuni (iz mog ličnog iskustva i ako bih morala da upotrebim samo jednu reč) osvešćuju; zaključci do kojih sam došla nakon jedne takve analize tiču se bolje politike ubiranja sredstava (dugovanja) i redukcije onih sitnih, često neprimetnih svakodnevnih troškova (najčešće nepotrebne stvari: kupovina sitnica usput, razne pretplate, članarine, kafenisanje, brza hrana i loše isplanirani obroci / loše isplanirano vreme).     

 

Zašto raditi još jedan posao?

            Ako je novac jedini motiv, nije zgoreg doneti svesnu odluku da smo u tom poslu samo iz tog razloga. Lično, nemam loša iskustva u radu sa ljudima koji jednostavno odrade to što treba i tu su zbog zarade (bez ulaganja emocija, pristupajući pribrano pa čak i hladno). Međutim, velika je razlika između ljudi koji rade za novac (uz neutralan pristup) i onih koji mrze to što rade a ipak rade… I to je obično pokazatelj da im taj posao ``ne leži `` (u najmanju ruku). Najbolja kombinacija je voleti to što radimo a pritom i zarađivati od toga…

Posao koji ne daruje ništa sem novca je najgora vrsta posla. Henry Ford

Najbolji savet za karijeru: Pronađi ono što najviše voliš da radiš, i pronađi nekoga ko će za to da te plaća! Katharine Whitehorn

 

Kako obavljati uzgredne poslove?

Profesionalno. Baš kao i prevode (glavnu delatnost).

Ne znam osobu koja bi na pitanje kome će pre poveriti posao – hobisti ili profesionalcu, odgovorila da će se ipak odlučiti za hobistu jer se on bavi tom delatnošću uzgred, 2 - 3 puta godišnje, nema puno iskustva a pritom nije obavezno ni da će biti jeftiniji od profesionalca. Kao što sledi, svako uzgrednoj delatnosti treba pristupiti sa istom ozbiljnošću kao što pristupamo i prevodima; bez obzira da li će prerasti u ozbiljan biznis ili ne.

 

Uzgredni posao NIJE hobi

Relevantno sa instant savetima raznih gurua ‚‚Kako pretvoriti hobi u posao‚‚ i kako raditi ono što volimo pa će sve doći na svoje mesto – neće. Slažem se da je pozitivan pristup životu i te kako važan. I ta pozitivna energija je primetna i smatra se i poželjnom. Ali ni ``pozitiva `` a ni dobro raspoloženje  (a govorim iz iskustva) ne daju garanciju da je preduzetnik koji je preuzeo na sebe odgovornost da odradi ono što mu je nalogodavac zatražio – zaista i sposoban da to odradi, poseduje znanje, iskustvo, poštuje rokove, dosledan je, ponaša se odgovorno... Dobro raspoloženje znači da je preduzednik danas dobro raspoložen. Ne predstavlja garanciju da je istovremeno i kompetentan i dosledan i radi odgovorno i to na na duže staze.  

``Nije problem dobiti posao, suština je u tome da nastavite da dobijate posao ``. – Anonimni autor. 

 

Kako se predstaviti?

Kako se predstaviti u pismenoj formi i kako izbeći ``svaštarenje `` /  rizik da nas klijent svrsta u kategoriju ``dečka iz kraja `` koji sve zna i sve poslove obavlja (dok će kasnije, kada priliv od tih uzgrednih poslova postane već regularan, biti jako teško postaviti striktne granice i ne dozvoliti klijentu da ode predaleko u svojim zahtevima jer ne, niko ne obavlja sve poslove…). Kao što sledi, neophodno je postaviti se i postaviti temelje još na početku; skromno (bez velike pompe jer neki klijenti komentarišu negativno svaki iskorak uz ``dobronamerne `` savete i pitanja da li smo i dalje ``pravi `` prevodioci); zatim struktuirano, striktno definisano, bez velikog rasplinjavanja; ponuda na vizit karti / flajeru mora biti koncizna; aktivnosti sažeto prezentirane i ``harmonizovane `` (bez velikih odstupanja i šarolikosti poslova); poslovi kompatibilni jedan sa drugim.

Primeri:

1. Petar Petrović, konsalting, prevodilačke i prateće administrativne usluge.

2. Branko Branković, prevodi, formatiranje teksta, dizajn reklamnog materijala

Manje uspešni primeri:

1. Petar Petrović, fudbalski trener, menadžer i prevodilac

2. Marija Marinković, izrada unikatnog nakita, prevodi, iznajmljivanje nekretnina

 

 

I još jednom, prezentovanje…

Ne treba zanemariti ni psihološke faktore: kako sebe prezentujemo? Sa koliko samopouzdanja? Da li sa premalo ili smo otišli u drugu krajnost (čest slučaj u današnje vreme) i menjamo samopouzdanje za znanje (baš kao što u upotrebu ulazi edukacija (umesto obrazovanja) a profesore zamenjuju predavači, instruktori, treneri, gurui…  

Ukratko: da li imamo mere i da li smo svesni onoga što znamo i možemo i onoga što ne, nije naš fah (i isto ćemo ljubazno i saopštiti klijentu i praktično neke i odbiti – čuvajući tako našu reputaciju i kredibilitet). 

 

Zaradio sam mnogo više novca birajući stvari kojima ću reći NE, nego birajući stvari kojima ću reći da. Kažem zaradio, zato što, govoreći NE, nisam izgubio novac i nisam žrtvovao kvalitet! Danny M e y e r

 

Konkurencija

Svaki ‚‚upad‚‚ u novu branšu jednog (do juče) prevodioca a danas neiskusnog početnika u toj profesiji biva primećen. U praksi to znači da će vas oni koji su tu već dugi niz godina videti kao konkurenciju a neki čak i kao uljeza koji im ``krade poslove``. I neće svi biti raspoloženi da izdvoje svoje vreme i podele sa vama iskustvo / upute vas u tajne te profesije. Moguće su i ekstremne reakcije (prijave nadležnim organima, provera da li vam je ta dodatna delatnost legalno registrovana, da li posedujete neophodne sertifikate itd.). 

 

Za kraj, na pitanje kako iskoračiti iz uloge prevodioca a da pritom tu istu ulogu i zadržimo, univerzalnog odgovora nema… Naša percepcija je subjektivna pa tako i ona koja je usmerena ka nama samima. Kako sebe vidimo? Da li smo u stanju da održimo balans, dobro organizujemo vreme i postignemo da svim našim klijentima (i ovim novim) pružimo kvalitetne usluge… Pritom, uzimajući u obzir naše fizičko i psihičko zdravlje, egzistenciju, ravnotežu između vremena posvećenog svim tim dodatnim aktivnostima i nama samima…

 …jer,

``Vi ste svoj najvažniji proizvod, zbog čega je vaše pozicioniranje kao individue neobično važno! ``

 - Portia  Isaacson