Ko su prevodioci?

 

Zablude, predrasude, ubeđenja, slika koju drugi imaju o nama, šta bi bilo realno / logično za očekivati i kako stoje stvari na tržištu rada. Navedene stavke se ne poklapaju uvek, tržište ima svoje zakone a ljudska percepcija je subjektivna (uključujući i moju) i prolazi kroz filtere naših uverenja, iskustava, individualnih karakteristika i jedinstvene psihosinteze… 

Zablude, predrasude, uverenja, očekivanja drugih…	Realno / logično za očekivati…	Situacija na tržištu rada
Filolozi su prevodioci	Neki filolozi su prevodioci	Među filolozima ima i prevodilaca
Prevodioci su filolozi	Neki prevodioci su filolozi	Među prevodiocima ima i filologa
Filolozi su najbolji prevodioci	Među najboljim prevodiocima ima i filologa	Među najboljim prevodiocima ima i filologa i inženjera i ekonomista i mašinaca i građevinaca…
Svi filolozi automatski postaju prevodioci	Neki filolozi postaju prevodioci	Neki filolozi će postati prevodioci
Da bi neko postao prevodilac mora da bude filolog	U zavisnosti od pravila / zakonodavstva	U nekim zemljama, za sticanje zvanja prevodioca a po završetku filološkog (ili bilo kog drugog fakulteta), zahteva se radno iskustvo (od 3-5 god.), položen ispit (pred komisijom) i preporuke. Zatim se dobija pečat. Radnog iskustva su ``pošteđeni`` samo oni koji su završili prevodilački smer (a preporuke i ispit su i dalje obavezna stavka)
Da bi neko postao prevodilac mora da završi fakutet	Fakultet nije garancija uspeha / ne obezbeđuje profesionalni status – kao uostalom i u svim ostalim branšama	Neki prevodioci imaju ogromno radno iskustvo (20 godina pa i više). Rade dobro i bez fakultetske diplome, imaju svoju kllijentelu. Neki i pored završenog fakulteta, loše prevode, slabo posluju. Kao i u svim profesijama, obrazovanje je važno ali su talenat i ljubav prema onome što radimo nekad presudni.
Svi prevodioci su i sudski tumači	Neki prevodioci su i sudski tumači	Neki prevodioci su i sudski tumači
Svi sudski tumači su prevodioci	Svi sudski tumači su i prevodioci	Sudski tumači su i prevodioci mada sam upoznala njih nekoliko koji su radili isključivo usmene prevode na sudu
Posao prevodioca je kancelarijski	Radi se u kancelariji, u kabini, na sajmovima, manifestacijama, simpozijumima, na terenu i pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno	Radi se u kancelariji, u kabini, na sajmovima, manifestacijama, simpozijumima, na terenu i pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno dok neki prevodioci rade i od kuće ili isključivo od kuće (a primopredaju i plaćanje obavljaju online).
Posao sudskog tumača je kancelarijski	Radi se u kancelariji i na terenu, na sudu, u policijskim stanicama, u lučkoj kapetaniji, u pritvorima, zatvorima, bolnicama, mrtvačnicama, pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno	Radi se u kancelariji i na terenu, na sudu, u policijskim stanicama, u lučkoj kapetaniji, u pritvorima, zatvorima, bolnicama, mrtvačnicama, pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno
Prevodilac prevodi samo jedan jezik	Prevodilac prevodi onoliko jezika za koliko je sposoban	Većina prevodilaca ima 2 (najviše do 3) radna jezika. Neki rade i više (najčešće srodnih) jezika. Koliko su za to sposobni – sud daju klijenti (a često i kolege)
Dobar prevodilac prevodi sve tekstove	Nije svaki prevodilac sposoban / voljan da prevodi sve tekstove	Neki prevodioci prevode sve (bili ne bili voljni / sposobni za to), neki su realno sagledali svoje mogućnosti / afinitete, neki to priznaju sebi, neki ne. Kod nekih se nakon nekoliko godina rada iskristalisalo koju tematiku / koje tekstove prevode
Prevodilac može da bira poslove	Da	Da, može da bira poslove ali su nažalost finansije često jedan od presudnih faktora za prihvatanje / odbijanje angažmana
Prevodilac može da odbije posao	Da	Neki prevodioci odbijaju neke poslove
Sudski tumač može da odbije posao	Zavisi od situacije / države	U nekim zemljama, za odbijanje posla slede disciplinske mere. Dozvoljeno je samo iz zdravstvenih razloga / zbog više sile.
Prevodioci su intelektualci	Neki prevodioci ulažu u intelekt; konstantno uče. Neki ne. Sem toga, svako ima svoju definiciju intelektualca i koliko daleko taj intelekt ‚‚mora‚‚ da doseže da bi se neko smatrao intelektualnom veličinom	Veliki broj prevodilaca konstantno radi na sebi. Ulažu u sebe i svoj intelekt (vertikalno). Drugi pak, ulažu ``horizontalno`` proširujući krug poznanstava / obim posla (najčšće rade ``sitnije poslove`` ali sa većom učestalošću: pasoše, potvrde, izvode iz MKR i sl.). Ovi prvi najčešće smatraju ove druge ``manje`` prevodiocima dok ovi drugi i ne vide problem (jer i oni prevode i TO što prevode - prevode dobro a i obezbeđuju sebi egzistenciju)
Prevodioci lako zarađuju svoj novac	Prevodioci nekada lako zarađuju	Prevodioci teško zarađuju svoj novac (rad na terenu, noćni rad, prekovremeni, vikendima, praznicima)
Prevodioci dobro zarađuju	Prevodioci su ljudi - i u većini slučajeva privatnici. Neki zarađuju dobro, neki ne, neki ekonomišu, dobro rukuju novcem, neki ne…	Dobra zarada podrazumeva i obračun troškova (kao i korelaciju ta dva faktora). Neki privatnici troše puno (stil života); neki zakupljuju prostor (skupe lokacije, velike kancelarije ili pak rad u zajedničkom prostoru / podela troškova); neki ulažu puno u reklamu, neki u rečnike, seminare, kurseve dok neki ne ulažu uopšte. Jednostavno štede
Prevodioci su umetničke duše	Neki prevodioci pišu poeziju, prozu, bave se umetničkim radom	Neki prevodioci se bave umetničkim radom. Ne svi
Prevodioci su knjiški moljci	Neki prevodioci rado čitaju; neki međutim ne	Neki prevodioci rado čitaju, posećuju sajmove knjiga, književne večeri… Nekima je međutim dosta isčitavanja tekstova po ceo dan na poslu. Većina kolega međutim, voli da čita rečnike kao što drugi čitaju knjige…
Prevodioci su introvertne ličnosti	Sama priroda posla ne dozvoljava čestu komunikaciju / metež jer jednostavno remeti koncentraciju i prekida tok misli	Silom prilika, prevodioci se ``povlače u sebe`` / izoluju jer im je neophodan mir u cilju bolje koncentracije. Neki rade preko dana u kancelariji (primopredaja dokumenata) dok prevode rade isključivo u večernjim satima / noću (upravo zbog tišine i koncentracije)
Prevodioci su antisocijalni	Prevodioci su ljudi. Neki ljudi su antisocijalni	Antisocijalno ponašanje spada u stečeno ponašanje (nije urođeno). Javlja se kao navika (a navike se stvaraju svakodnevnim ponavljanjem određenih radnji). Kao što sledi, ako se prevodilac svaki dan ``povlači u sebe`` i izoluje (a u cilju bolje koncentracije i kvalitetnog prevoda), neminovno će mu to ponašanje preći u naviku. Većina prevodilaca koje poznajem ima uži krug prijatelja
Prevodioci su druželjubivi i komunikativni	Prevodioci rade sa rečima, komunikacija im je jača strana međutim, i prevodioci su ljudi. Neki vole da se druže i čavrljaju, neki ne	Neki prevodioci su izuzetno komunikativni, neki ne. Neki se rado druže, neki ne. Sa nekima sam ostvarila dugogodišnju saradnju iako se nikada nismo upoznali u relanom životu (samo online). Neki nemaju vremena za kontakte i često se odlučuju da poslove ugovore preko telefona / interneta da bi što bolje iskoristili svoje vreme (za prevode, korekturu, odmor…)
Prevodioci su osetljivi na gramatičke greške	Prevodioci imaju oko za gramatičke i druge pravopisne greške i taj osećaj se izoštrava što duže rade	Većina prevodilaca koje poznajem imaju istančan osećaj za jezičke finese / greške / lapsuse. Neki idu u krajnost i ispravljaju sve u svom okruženju. Neki zadržavaju svoj istančan osećaj ali više ne reaguju na greške drugih
Prevodioci imaju uravnotežen život	Prevodioci su ljudi. Neki ljudi žive uravnotežen život, neki ne	Većina prevodilaca ne živi izbalansiran život. Rade noću, vikendima, praznicima, prekovremeno – u principu, rade jako puno onda kada ima posla a pauziraju kada nastupi ``prazan hod``. Zbog ovakvog načina života često trpi porodica a i društveni život
Prevodioci su stručnjaci za komunikaciju	Neki prevodioci su i stručnjaci za komunikaciju	Neki prevodioci su i stručnjaci za komunikaciju, bave se i savetodavnim poslovima, veštačenjem, sačinjavanjem / ispravljanjem tuđih tekstova
Prevodioci uživaju poštovanje	Logično bi bilo za očekivati da svaki rad bude cenjen – baš kao i bavljenje intelektualnim prevodilačkim radom	Reakcije su različite, često zavisi i od ugleda koji je prevodilac stekao (ili nije), od kvaliteta njegovog rada, ličnosti, načina komunikacije pa i oblačenja (više od 80% informacija primamo vizuelno i tako stičemo prvi utisak). Naravno, zavisi i od druge strane: neki ljudi pokazuju razumevanje za intelektualni rad / izražavaju divljenje; neki misle da prevodioci ``jednostavno kuckaju na kompjuteru`` komentarišući analogno (često i podrugljivo); zavisi od obrazovanja, kućnog vaspitanja (i da li ga uopšte imaju...). Od prevodilaca se u praksi bolje rangiraju (i često više poštuju) sudski tumači dok uz to poštovanje često idu i komentari ``Daleko vam lepa kuća`` i ``Zlu ne trebalo`` (klijenti imaju najčešće loša iskustva na sudu i povezuju sud sa negativnim emocijama koje ne žele ponovo da prožive)
Prevodioci uvek imaju posla	Prevodilačka branša je specifična, najčešće ne postoji konstantan priliv poslova	Prevodilačka branša je specifična, ne postoji konstantan priliv poslova, poslovi stižu ``u naletima`` nakon kojih često sledi prazan hod. Najčešće 2-3 meseca u godini prevodioci imaju manje posla (o kojim vremenskim periodima se radi zavisi od zemlje u kojoj rade: državni i verski praznici, raspust, vreme godišnjih odmora, da li je zemlja turistička ili ne i sl.). Takođe, ulogu igra i to koliko je prevodilac samostalan / nezavistan ili radi pod ugovorom / u stalnom je radnom odnosu u nekoj firmi (u tom slučaju, svakog meseca ima konstantne prihode)
Prevodioci rade lak posao koji im ne ugrožava zdravlje	Svaka profesija ima svoje boljke pa tako i prevodilačka	Najveći broj prevodilaca pati od psihosomatskih oboljenja (stres / rokovi); često im stradaju kičma i kolena (sedeći položaj); oči su im izložene naprezanju (ekran, noćni rad, pucaju kapilari); želudac strada zbog stresa ali i zbog neredovnih obroka / velikih količina kafe (kada su hitni prevodi u pitanju, ostaju budni do kasno u noć / rade prekovremeno)
Prevodioci brzo prevode	Neki prevodioci prevode jako brzo, neki ne	Većina kolega je savladala slepo kucanje. Neki imaju svoj tempo i rade polako, neki jako brzo. Klijenti međutim često ne razlikuju čitanje teksta, prekucavanje, prevođenje, korekturu i lekturu; i očekuju prevod u najkraćem mogućem roku
Prevodioci žive od prevoda	Neki prevodioci žive od svog posla – kao i u svakoj branši	Neki prevodioci žive od svog posla; neki rade još nekoliko poslova ili im prevođenje predstavlja uzgrednu delatnost; neke u toku ``praznog hoda`` izdržava partner / porodica (zbog neregularnog priliva poslova)
Prevodillac je onaj koji se profesionalno bavi prevodima i uspešno prevodi sve tekstove	Prevodioci su ljudi. Definicija uspeha je često krajnje individualna Bilo bi lepo / realno za očekivati da je prevodilac onaj koji prevode odrađuje profesionalno, poštuje moralna načela, posluje u skladu sa zakonom, uživa status prevodioca, ima regulisano zdravstveno i penziono osiguranje, zarađuje dovoljno od prevoda i obezbeđuje sebi i svojoj porodici egzistenciju	Uspešnim prevodiocima smatram one koji su uspostavili balans: dobro prevode (šta god to bilo -  ``samo`` pasoši i potvrde ili i ``teški`` tekstovi, književna dela, elaborati i sl. (a  pod dobrim prevodom se podrazumeva da se prevodilac prilagođava tematici i adekvatno pristupa svakom tekstu analogno)). Dalje, poštuje moralna načela, ophodi se lepo prema klijentima a i kolegijalnost mu nije nepoznata imenica; postupa u skladu sa zakonom; može da živi od sopstvenog rada a i porodica ne trpi zbog njegovog čestog odsustva (fizičkog ili mentalnog). Savršeno uskladiti sve navedene faktore, harmonično sarađivati sa klijentima i uspešno koegzistirati sa kolegama (dok pritom ne zapostavljamo porodicu i društveni život) – predstavlja ideal ne samo za prevodioce, već za sve profesionalce. U praksi, retki su oni koji su uspeli da taj balans dostignu i na duže staze održe.